Витамин А

за добар вид

Витамин А је липосолубилан витамин (растворљив у мастима). Витамин А је липосолубилан витамин (растворљив у мастима). Припада групи ретиноида и укључује: ретинол, ретинал, ретиноичну киселину и ретинил естре. Каротеноиди представљају велику групу биљних пигмената који се налазе у листовима, плодовима и цветовима воћа и поврћа, али и у жуманцету јајета. Постоји око 600 каротеноида, од којих 50 има способност да се у животињском и људском организму  претворе у витамин А, па се називају провитамини витамина А. Постоје две групе каротеноида (назив потиче од енглеске речи carrot, што значи шаргарепа): 1. Каротени (ß-каротен, α-каротен, ликопен)                2. Ксантофили (лутеин, зеаксантин, криптоксантин)ß-каротен, α-каротен и криптоксантин су провитамини витаминаА. Провитамин А и ретинил естри се у организму метаболишу у ретинол, а затим у ретинал и ретиноичну киселину, који су активни облици витамина А. Витамин А се у организму складишти највише у јетри (90%), а извори могу бити намирнице животињског порекла (облик-ретинол и ретинил естри)• јетра свих животиња• уље јетре масних риба (бакалар, морски пас, харинга)• риба: харинга, туна, сардина• млечни производи: млеко, сир, бутери биљног порекла  (облик-каротеноиди)- шаргарепа, жута бундева, тамно зелено лиснато поврће, кукуруз, парадајз, наранџа, кајсија, манго. Из групе каротеноида највише се храном уноси  ß-каротен (75%), док остали каротеноиди чине 25%.ß-каротена има највише у зеленом, жутом и наранџастом воћу и поврћу, а α-каротена  у шаргарепи и бундеви. Ликопен је највише заступљен у парадајзу, као и у другом црвеном поврћу и воћу (лубеници, црвеном грејфруту). Лутеин и зеаксантин дају жуту боју жуманцета. Лутеина има у зеленом лиснатом поврћу (шпанаћ, броколи), а кукуруз је богат зеаксантином. Криптоксантина највише има у мангу, поморанџи, брескви, кукурузу и махунаркама.

Улога витамина А:

1. добар вид (нарочито при лошем светлу)

2. штити очи од дегенерације жуте мрље (макуларна дегенерација) – ß-каротен, лутеин и зеаксантин

3. здрава кожа (посебно у терапији акни), коса, слузокожа носа, грла, система за варење и дисање

4. правилан раст и развој костију и зуба

5. подстиче зарастање рана

6. антиоксидативна улога- најчешће коришћени антиоксиданти су ß-каротен и ликопен (парадајз). Имају значаја у превенцији кардиоваскуларних и малигних болести

7. сперматогенеза, имуни одговор, ћелијска комуникација, нормално функционисање срца, плућа, бубрега, чула укуса и слуха. Дневне потребе витамина А су 4.000-5.000 ИУ за одрасле, а 8.000 иу за труднице.

Дефицит витамина Недостатак витамина А је још увек значајан здравствени проблем у неразвијеним земљама, као и земљама у развоју.  Најугроженије групе су: 1. превремено рођена деца (по рођењу немају адекватну количину витамина А складиштеног у јетри)2. одојчад и мала деца у земљама у развоју 3. труднице и дојиље у земљама у развоју 4. оболели од цистичне фиброзе – услед панкреасне инсуфицијенције, постоји ризик од дефицита витaмина А због тешкоће у апсорпцији масти. Сматра се да преко 190 милиона деце предшколског узраста и око 19 милиона трудница не уноси довољно витамина А како животињског, тако и биљног порекла услед сиромаштва. Најчешћи симптоми дефицита витамина А су ксерофталмија (исушивање рожњаче и накупљање микроорганизама) и ноћно слепило. Најосетљивија група су деца испод 4 године живота.Мале богиње су главни узрок морбидитета и морталитета код деце у земљама у развоју. Недостатак витамина А је познати фактор за настанак малих богиња.

Токсичност витамина А – хипервитаминоза

Акутна токсичност настаје након узимања једне или неколико великих доза витамина А (више од 100 пута РДА код деце и 20 пута код одраслих). Симптоми су мука, повраћање, главобоља, замагљен вид.Хронична токсичност се јавља након вишенедељног или вишегодишњег уношења витамина А (више од 10 пута РДА). Као симптоми јавиће се главобоља, алопеција (губитак косе), пуцање усана, сува кожа, болови у зглобовима и костима.Посебан опрез потребан је код трудница, јер велике дозе витамина А имају тератоген ефекат, што може да доведе до  побачаја, оштећења плода или различитих поремећаја на рођењу, те оне треба да воде рачуна о оптималном уносу витамина А из хране.Хиперкаротеноза је жута или оранж боја коже (чело, табани, дланови). Особе које имају повећан ризик од настанка рака плућа и они који раде са азбестом не треба да користе ß-каротен, јер он у том случају може потенцирати настанак рака плућа.

Интеракције са лековима:1. Орлистат– лек који се користи за смањење тежине, може да смањи апсорпцију витамина А и бета-каротена, као и других липосолубилних витамина. (витамина Д, Е и К).2. Ацитретин– дериват ретиноичне киселине, намењен лечењу најтежих облика псоријазе, повећава ризик од хипервитаминозе А када се узима у комбинацији са суплементима витамина А. Витамин А помаже при ресорпцији калцијума, док цинк поспешује апсорпцију витамина А. На нашем тржишту витамин А се углавном налази у комбинацији са витамином Д. У њима је мала количина витамина А, која је довољна за профилаксу, па нема опасности од предозирања. Препорука је да се суплементи узимају у облику провитамина А.

Mr ph spec. Nina Dimitrov

© 2017 | ЗУ Апотека Цвејић. Сва права задржана. Забрањено је свако неовлашћено копирање садржаја сајта.

 Web Fabrika – Izrada web sajta