Vitamin A je liposolubilan vitamin (rastvorljiv u mastima). Pripada grupi retinoida i uključuje: retinol, retinal, retinoičnu kiselinu i retinil estre. Karotenoidi predstavljaju veliku grupu biljnih pigmenata koji se nalaze u listovima, plodovima i cvetovima voća i povrća, ali i u žumancetu jajeta. Postoji oko 600 karotenoida, od kojih 50 ima sposobnost da se u životinjskom i ljudskom organizmu pretvore u vitamin A, pa se nazivaju provitamini vitamina A. Postoje dve grupe karotenoida (naziv potiče od engleske reči carrot, što znači šargarepa): 1. Karoteni (ß-karoten, α-karoten, likopen) 2. Ksantofili (lutein, zeaksantin, kriptoksantin)ß-karoten, α-karoten i kriptoksantin su provitamini vitaminaA. Provitamin A i retinil estri se u organizmu metabolišu u retinol, a zatim u retinal i retinoičnu kiselinu, koji su aktivni oblici vitamina A. Vitamin A se u organizmu skladišti najviše u jetri (90%), a izvori mogu biti namirnice životinjskog porekla (oblik-retinol i retinil estri)• jetra svih životinja• ulje jetre masnih riba (bakalar, morski pas, haringa)• riba: haringa, tuna, sardina• mlečni proizvodi: mleko, sir, buteri biljnog porekla (oblik-karotenoidi)- šargarepa, žuta bundeva, tamno zeleno lisnato povrće, kukuruz, paradajz, narandža, kajsija, mango. Iz grupe karotenoida najviše se hranom unosi ß-karoten (75%), dok ostali karotenoidi čine 25%.ß-karotena ima najviše u zelenom, žutom i narandžastom voću i povrću, a α-karotena u šargarepi i bundevi. Likopen je najviše zastupljen u paradajzu, kao i u drugom crvenom povrću i voću (lubenici, crvenom grejfrutu). Lutein i zeaksantin daju žutu boju žumanceta. Luteina ima u zelenom lisnatom povrću (španać, brokoli), a kukuruz je bogat zeaksantinom. Kriptoksantina najviše ima u mangu, pomorandži, breskvi, kukuruzu i mahunarkama.

Uloga vitamina A:

  1. dobar vid (naročito pri lošem svetlu)
  2. štiti oči od degeneracije žute mrlje (makularna degeneracija) – ß-karoten, lutein i zeaksantin
  3. zdrava koža (posebno u terapiji akni), kosa, sluzokoža nosa, grla, sistema za varenje i disanje
  4. pravilan rast i razvoj kostiju i zuba
  5. podstiče zarastanje rana
  6. antioksidativna uloga- najčešće korišćeni antioksidanti su ß-karoten i likopen (paradajz). Imaju značaja u prevenciji kardiovaskularnih i malignih bolesti
  7. spermatogeneza, imuni odgovor, ćelijska komunikacija, normalno funkcionisanje srca, pluća, bubrega, čula ukusa i sluha. Dnevne potrebe vitamina A su 4.000-5.000 IU za odrasle, a 8.000 iu za trudnice.

Deficit vitamina Nedostatak vitamina A je još uvek značajan zdravstveni problem u nerazvijenim zemljama, kao i zemljama u razvoju. Najugroženije grupe su: 1. prevremeno rođena deca (po rođenju nemaju adekvatnu količinu vitamina A skladištenog u jetri)2. odojčad i mala deca u zemljama u razvoju 3. trudnice i dojilje u zemljama u razvoju 4. oboleli od cistične fibroze – usled pankreasne insuficijencije, postoji rizik od deficita vitamina A zbog teškoće u apsorpciji masti. Smatra se da preko 190 miliona dece predškolskog uzrasta i oko 19 miliona trudnica ne unosi dovoljno vitamina A kako životinjskog, tako i biljnog porekla usled siromaštva. Najčešći simptomi deficita vitamina A su kseroftalmija (isušivanje rožnjače i nakupljanje mikroorganizama) i noćno slepilo. Najosetljivija grupa su deca ispod 4 godine života.Male boginje su glavni uzrok morbiditeta i mortaliteta kod dece u zemljama u razvoju. Nedostatak vitamina A je poznati faktor za nastanak malih boginja.

Toksičnost vitamina A – hipervitaminoza

Akutna toksičnost nastaje nakon uzimanja jedne ili nekoliko velikih doza vitamina A (više od 100 puta RDA kod dece i 20 puta kod odraslih). Simptomi su muka, povraćanje, glavobolja, zamagljen vid.Hronična toksičnost se javlja nakon višenedeljnog ili višegodišnjeg unošenja vitamina A (više od 10 puta RDA). Kao simptomi javiće se glavobolja, alopecija (gubitak kose), pucanje usana, suva koža, bolovi u zglobovima i kostima.Poseban oprez potreban je kod trudnica, jer velike doze vitamina A imaju teratogen efekat, što može da dovede do pobačaja, oštećenja ploda ili različitih poremećaja na rođenju, te one treba da vode računa o optimalnom unosu vitamina A iz hrane.Hiperkarotenoza je žuta ili oranž boja kože (čelo, tabani, dlanovi). Osobe koje imaju povećan rizik od nastanka raka pluća i oni koji rade sa azbestom ne treba da koriste ß-karoten, jer on u tom slučaju može potencirati nastanak raka pluća.

Interakcije sa lekovima:1. Orlistat– lek koji se koristi za smanjenje težine, može da smanji apsorpciju vitamina A i beta-karotena, kao i drugih liposolubilnih vitamina. (vitamina D, E i K).2. Acitretin– derivat retinoične kiseline, namenjen lečenju najtežih oblika psorijaze, povećava rizik od hipervitaminoze A kada se uzima u kombinaciji sa suplementima vitamina A. Vitamin A pomaže pri resorpciji kalcijuma, dok cink pospešuje apsorpciju vitamina A. Na našem tržištu vitamin A se uglavnom nalazi u kombinaciji sa vitaminom D. U njima je mala količina vitamina A, koja je dovoljna za profilaksu, pa nema opasnosti od predoziranja. Preporuka je da se suplementi uzimaju u obliku provitamina A.

Mr ph spec. Nina Dimitrov