Трансплантација

шанса за нови живот

Шта је трансплантација?

Трансплантација је хируршка интервенција којом се уклања орган из једне особе и тај орган се ставља у организам друге особе.Трансплантација се изводи када неки од органа примаоца више не функционише или је трајно оштећена његова функција неком повредом или болешћу. Трансплантација органа може продужити живот и знатно утицати на побољшање квалитета живота многих пацијената код којих је дијагностикована хронична слабост бубрега, јетре или срца. Мада пацијенти који имају хроничну слабост бубрега могу бити лечени и хемодијализом, најбоље решење за њих је да добију нови бубрег. У случају хроничне слабости јетре, срца или плућа, трансплантација је једина алтернатива.

Који се органи могу трансплантирати?

Органи који се могу трансплантирати су:

Јетра, бубрег, панкреас, истовремено бубрег/панкреас, срце, плућа, истовремено срце/плућа, црева

Трансплантацију бубрега у Србији чека око 3.500 пацијената, трансплантацију јетре око 200, а ново срце око 30 пацијената. Процењује се да због недостатка органа годишње умре 30 људи. Ни у Европи, где је област трансплантације, и пре свега донирања органа, много уређенија, ситуација није сјајна. Органе чека око 30.000 људи, а сваког дана њих 12 умре.

Прва трансплантација бубрега у Србији обављена је пре више од 30 година, када је група младих лекара Уролошке клинике оформила Центар за трансплантацију бубрега. Од 1980. године до данас у Србији је урађено 650 трансплантација бубрега, од тога 485 са живог сродног донора, а само 165 са кадаверичног.

У свету се годишње изведе око 65 хиљада трансплантација органа, док је у току ове године у Србији је урађено 40 трансплантација бубрега, од чега је само 15 кадаверичних, односно од умрлих даваоца.

Србија на милион становника годишње има мање од једног даваоца, Хрватска има 12 донатора на милион становника, Немачка 15-20, Аустрија 20-25. Шпанија, која има најбоље светске резултате у прикупљању органа, има чак 35 донатора на милион становника, те се на трансплантацију чека од неколико недеље до неколико месеци.

Код нас је досадашњи просечни број кадаверичних давалаца годишње 11 (5 у Новом Саду и 6 у Београду). Последњих година се након потврде мождане смрти у КЦ Војводине добија сагласност за узимање органа у мање од 20% случајева.

У Србији је, од када се раде трансплантације, пресађено 1.314 бубрега, углавном са живих давалаца, урађено је 8 трансплантација срца, 1 панкреаса, а спорадично се раде и трансплантације јетре. По броју кадаверичних трансплантација, са донора у стању мождане смрти, на самом смо зачељу међу европским земљама.

Стручњаци за трансплантацију наглашавају да би годишње у Србији требало да се ради 400-500 трансплантација бубрега, 100-150 јетре и 20-30 срца. Толике су потребе. Да би се успоставио редован програм пресађивања органа, Србији је потребно око 2.000.000 потенцијалних донатора.

У Србији је у протеклој години било највише донора и највише трансплантација. Ипак, и даље на ту интервенцију чека велики број грађана. И до наставка преговора са организацијом Евротрансплант о претприступном чланству, Србија потписује Уговор о сарадњи са Италијом, где већ на трансплантацију јетре и коштане сржи о трошку државе одлазе наша деца.

НЕЗАОБИЛАЗНА УЛОГА ЈАВНОСТИ

Први корак није закон, већ обликовање здравог јавног мнења.

Да би трансплантацијско лечење заиста заживело неопходно је учешће читавог друштва. Број прикупљених органа може се повећати само укључивањем јавности у трансплантациони процес где здравствени систем игра улогу стручног сервиса у повезивању давалаца и прималаца.

Истакнуте јавне личности имају велику улогу у промоцији донирања органа. У нашој земљи своје органе је завештало око стотину лекара Клиничког центра Војводине и студената Медицинског факултета, двадесетак запослених у ужичкој болници, многе јавне личности – неке од њих су Бранка Катић, Драган Бјелогрлић, Мима Караџић, Марина Буквић,… У свету су то учинили група америчких сенатора и конгресмена, породица Едварда Кенедија, Папа Бенедикт XВИ, шпанска краљица Софија, Мајкл Џордан, Софија Лорен и други.

Кључне поруке упућене јавности су да је пресађивање ефикасан начин лечења, да доноси добре резултате у преживљавању иначе неизлечивих болесника и да је то једини начин да се спасу животи многих терминалних болесника. Вредно је постмортално донирати своје органе, јер би сутра они могли требати Вама или Вашим најближима (начело солидарности и реципроцитета). Јавност мора осећати понос да у томе учествује. Објављивање жеље да се донира омогућава појединцу да изрази своју друштвену одговорност и осећај солидарности.

Здравствена установа апотека Цвејић има одличну сарадњу са удржењем трансплатираних пацијената Војводине и  обезбедила је поклон картице у износу од 500,00 рсд за пацијенте којима су трансплантирани органи или су у припреми за трансплантацију као и ослобађање од партиципације за поменуте пацијенте!

© 2017 | ЗУ Апотека Цвејић. Сва права задржана. Забрањено је свако неовлашћено копирање садржаја сајта.

 Web Fabrika – Izrada web sajta