Да ли се прекомерно знојите?

Постоји начин да се решите ове појаве

За излучивања зноја одговорне су знојне жлезде екрине и апокрине, које су смештене у кожи. Екрине жлезде су мале и распрострањене по целој кожи изузев усана и полних органа. Посебно су бројне на табанима и длановима, прстима руку испод пазуха и на челу. Укупни број је 2-3 милиона. Своју функцију ове жлезде обављају још од рођења и веома су важне за телесну терморегулацију. Путем њих обавља се непрестано, неприметно знојење.

Највећи део зноја, чак 99% чини вода. У зноју су присутне и соли (највише има натријум хлорида), уреа, млечна киселина, амонијак, уроканинска киселина итд. Зној у трентку стварања односно доспевања на површину коже је без мириса. Неугодан мирис настаје под утицајем микроорганизама који су присутни на површини коже.

Знојење, одговор на стес, бол, мучнину, повраћање

Апокрине жлезде су у кожи присутне од рођења али се активирају тек у пубертету. Активност апокриних знојних жлезда стимулише се емоцијама и стресом. Величина и активност ових жлезда није иста код свих људи. Веће су и активније код мушкараца и црне расе док су мање и слабије активне код жена и беле расе. Апокрине знојне жлезде присутне су у подручју пазуха, аногениталној регији, око грудних брадавица, у подручју очних капака и слушног канала. За разлику од зноја који излучују екрине жлезде, апокрини зној је вискозан, непрозиран, мутнобеле боје. Свеж зној је без мириса и стерилан. Састоји се од холестерола, триглицерида и масних киселина итд.

Такође, у зноју су присутни и угљени хидрати, амонијак, соли гвожђа као и уреа у малим количинама. У зноју који луче апокрине знојне жлезде пронађене су и мале количине хормона, андрогена. Када апокрини зној изађе на површину коже, долази до бактеријске разградње и као последица настају продукти јако неугодног мириса. Апокрино знојење настаје као последица емоционалног стерса, јаке боли, мучнине или повраћања.

Најчешће се озноји кожа пазуха, табана и дланова. Улога апокриних жлезда још увек није потпуно јасна. Код животиња оне су извор феромона или хормона који подстичу одређена понашања на пример, сексуална привлачност и територијални маркер. Претпоставља се да и код људи имају сличну функцију. Веома је интересантно да се након 40. године активност апокриних жлезда смањује, чиме се смањује и количина хидролипидног слоја на површини коже, губитак воде је већи а кожа је сува и осетљивија.

Хиперхидроза, прекомерно знојење

Лето је период када се чешће знојимо под утицајем великих врућина, међутим код једног дела популације јавља се појачано и непредвидиво знојење. Такво знојење, стручно названо хиперхидроза, је изражено током целе године, али у летњем периоду ствара израженију социјалну баријеру, јер га је немогуће прикрити.

Од прекомерног знојења, хиперхидрозе, пати 2-3% укупне популације. Хиперхидроза постоји када је количина зноја 4-5 пута већа од уобичајене. Највећи број људи, 60%, који пате од хиперхидрозе има проблем са преобилним знојењем стопала и дланова док 40% наводи као највећи проблем преобилно знојење пазуха. Хиперхидроза се нормално јавља (физиолошка хиперхидроза), при повећаном раду мишића, код гојазних особа, за време трудноће, климактеријума као и у врућој и влажној клими. Прекомерно знојење може бити последица болести на пример: ТБЦ, упала плућа, прекомеран рад штитасте жлезде, узимања неких лекова, конзумирања већих количина кафе, алкохола, никотина. Као последица појачаног знојења може доћи до иритације коже што предствља плодно тло за развој микроорганизама.

Како се изводи терапија пазушних јама?

Терапија Ботоxом је веома делотворна у пределу пазушних јама. Само једно третирање пазушне регије блокира рецепторе чијом активацијом се појачава функција знојних жлезда, а дејство траје од 6 месеци до годину дана.

Терапију је могуће изводити током целе године, чак и у летњим месецима јер пацијент може обављати све редовне активности.

Дезодоранси и антиперспиранси, тешко је подвући јасну границу

За контролу знојења и избегавање настанка неугодног мириса зноја користе се антиперспиранти и/или дезодоранси. Често се ове два појма користе као синоними иако они то нису. Антиперспиранти су производи који смањују излучивање зноја док дезодоранси спречавају појаву неугодног мириса. У неким земљама, антиперспиранти се убрајају у ОТЦ препарате јер утичу на природне функције организма, док се дезодоранси сматрају козметиком. Код нас и дезодоранси и антиперспиранти су козметички проузводи и нема ограничења када је њихова продаја у питању. На тржишту се углавном налазе производи који садрже комбинацију дезодорантних и антиперспирантних састојака па је јако тешко повући јасну границу и одредити припадност производа.

Антиперспиранти, смањују излучивање зноја

Главни састојак антиперспирантних производа су соли алуминијума, цинка или цикорија, или њихова комбинација. Антиперспиранти који садрже киселе соли алуминијума и цинка често узрокују иритације коже. Такође, могу остављати мрље на одећи и узроковати разградњу природних влакана (лан, памук). Особама са осетљивом кожом препоручује се употреба антиперспираната који у себи садрже комплексне соли алуминијума и цикоријума. Такође, не препоручује се употреба производа које садрже алкохол као ни стикова који садрже натријум лаурил сулфат. Предност треба дати кремама и ролл он лосионима.

Дезодоранси, уклањају неугодан мирис

Свеж зној нема мирис, неугодан мирис настаје као последица разградње триглицерида који су у зноју нормално присутни. Ова разградња одвија се под утицајем бактерија које су присутне у пазушној јами. Управо зато, основни састојак дезодорантних препарата су супстанце које имају бактерицидно својство, смањујући на тај начин број бактерија. Најчешће коришћен дезодоранс је триклосан који показује широк спектар деловања. Трикосан је због свој потентног бактерицидног својства чест састојак гелова и пена за дезинфекцију и суво прање руку. Није поуздано утврђено, али сматра се да триклосан у већим дозама има бројна штетна дејства на здравље човека (изазива оштећења јетре, слаби имуни сyстем, смањује плодност, ремети хормонску равнотежу, има канцерогено дејство…).

Етарска уља и парфеми

Употреба етарских уља за корекцију телесних мириса позната је од давнина. Још стари Египћани, након мирисних купки у кожу испод пазуха утрљавали су уља цимета и цитруса. Парфеми су и данас, саставни део дезодорантних производа. Парфемима се неугодан мирис зноја прекрива, интензивнијим, угоднијим мирисом. Парфеми немају антибактеријска својства. Међутим, морамо напоменуту да неки састојци етаских уља тимијана, каранфилића, матичњака итд показују антибактеријска својства па су чест састојак дезодорантних препарата.

Дезодоранси ујутру, антиперспиранти увече

Дезодоранси и антиперспиранти се наносе на суву и чисту кожу бар један сат након депилације и десетак минута пре облачења, како би се избегло остављање мрља на одећи. Дезодоранс, препоручује се, користите ујутру јер је његова основана улога да маскира неугодне мирисе а не заустављање знојења. Антиперспирансе, користите увече. Пре употребе обавезно прочитајте упутство на амбалажи. Уколико је наведено да препарат делује 24х, не користите га чешће.

Пречеста употреба доводи до исушивања коже па се јављају црвенило, свраб и пецкање. Уколико се на кожи ипак појавила реакција, обуставите коришћење користити док се симптоми не повуку. Особама са осетљивом кожом препоручују се дезодоранси и антиперспиранти без алкохола и са ниском концентрацијом алуминијумових соли. Дејство ових препарата није дуже од 12х.

У новије време много се говори о штетном утицају ових препарата посебно, као узрочника карцинома дојке. Канцерогено дејство приписује се солима алуминијума и парабенима. Опсежна истраживања која су уназад неколико година спроведена, нису доказала везу између примене ових производа у појаве карцинома дојке па их уз поштовање упутства за употребу можете без бојазни користити.

© 2017 | ЗУ Апотека Цвејић. Сва права задржана. Забрањено је свако неовлашћено копирање садржаја сајта.

 Web Fabrika – Izrada web sajta